Платон Милојевић је био старешина манастира Рача код Бајине Баште од 1939. године и њему лично је почетком Другог светског рата предата на чување најзначајнија српска књига. Уз бројне изазове он је успео да у тешким ратним годинама сачува овај драгоцени јеванђелистар који је 2005. године уврштен у Унеско листу „Памћење света“ на којој су документа од изузетног и универзалног значаја.
Школа у Рачи где је игуману Платону предато на чување Мирослављево јеванђеље, најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске писмености, у данашње време постаје први српски Музеј ћирилице и центар Дома ћирилице.
„Био сам код школе и општине у Рачи када је потпуковник Јараковић стигао аутомобилом. Пошто ми се представио, позвао ме у страну и саопштио ми да је донео Мирослављево јеванђеље из двора, с тим да га чувам и да га ником не смем предати изузев лично њему или управи двора после рата.
Јеванђеље је било специјално упаковано прво у лимену кутију, а кутија потом смештена у дрвени сандук у којем је била дрвена шушка. На сандуку је био натпис: ‘Управа двора Њ.В. Kраља’. Цео пакет је био увијен у војничко ћебе и нико осим мене га није видео, нити натпис прочитао. Одатле смо однели пакет у манастир ја и један монах који се ту затекао.
Исте ноћи у олтару манастира Рача открили смо дрвени под и испод њега камене плоче, ископали лежиште, ставили пакет и опет вратили све на своје место“.
