Организациони одбор „Ћирилчне Баштине“
„Ћирилична даровница“ је национална награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Ово је најзначајнија награда у оквиру манифестације и додељује се само једна годишње.
СИНИША СПАСОЈЕВИЋ
Синиша Спасојевић је покретач бројних активности на заштити и неговању ћирилице у општини Бајина Башта и заговорник представљања овог града као престонице ћирилице. Писац је текста и иницијатор усвајања Декларација о заштити и неговању ћирилице у Скупштини општине Бајина Башта, идејни творац манифестација „Ћирилична баштина“ и „Ћирилична бициклијада“, покретач изградње Парка ћирилице и оснивања Дома ћирилице са Музејом ћирилице у Рачи, подносилац иницијативе „Све ћирилицом у граду ћирилице“ и председник Организационог одбора „Ћириличне баштине“. Спасојевић је руководилац пројекта „Дом ћирилице“ којим се у Рачи код Бајине Баште гради једна нова културна, образовна и туристичка целина са првим српским Музејом ћирилице.
Синиша Спасојевић, дипломирани правник по образовању, запослен је у Туристичкој организацији „Тара – Дрина“ Бајина Башта на месту заменика директора. У више од деценије ангажовања у ТО „Тара-Дрина“ радио је на осмишљавању и спровођењу промотивних активности и маркетиншких кампања дестинације Тара Дрина Бајина Башта од домаћих и међународних сајмова и промоција у медијима до организовања израде информативних садржаја којима се представљају природне лепоте, културно-историјске вредности и туристички ресурси. Радио је на осмишљавању, припремању и организовању великог броја манифестација од којих је најзначајнија Дринска регата. Као део управљачког тима дао је изузетан допринос да Дринска регата прерасте регионални карактер и буде препозната као манифестација од националног значаја и награђена најпрестижнијим признањима у Србији. Док је водио Туристички информативни центар Бајина Башта он је по оцени стручне јавности постао један од најбољих у Србији и на највећем светском сајту за путовања најбоље оцењени инфо центар у региону.
Учесник је бројних конференција и усавршавања из области туризма и медија, а завршио је и обуку везану за маркетинг у туризму. Током каријере на већем броју пројеката сарађивао је са националним културним, научним и образовним институцијама, најуспешнијим маркетинг компанијама у Србији, факултетским установама, медијским кућама, министарствима, регионалним агенцијама и бројним привредним субјектима. Пре ангажовања у туризму радио је као менаџер продаје у највећој млекари у западној Србији и једном од најуспешнијих приватних привредних субјеката у региону.
Спасојевић је обављао више јавних функција, три пута је биран за члана Општинског већа Бајине Баште и био је одборник у Скупштини општине Бајина Башта у три сазива. На његову иницијативу успостављена је Крсна слава општине Бајина Башта и по први пут израђени и усвојени хералдички грб и застава ове локалне самоуправе. Током одборничких мандата постао је препознатљив по подношењу већег броја иницијатива у Скупштини општине Бајина Башта од којих су најзначајније усмерене на побољшање инфраструктуре, изградњу нових туристичких и културних садржаја, увођење ефикасније јавне управе и повећања финансијске помоћи вишедетним породицама, ђацима и студентима.
Дуго година је био главни и одговорни уредник најчитанијег медија у Бајиној Башти и једног од највећих регионалних портала у Подрињу. Објавио је више стотина текстова од којих су бројни преношени од стране регионалних и националних медија. Редовни је члан Светске федерације новинара. Веома је ангажован у цивилном сектору и ту је активно учествовао у реализацији већих домаћих и међународних пројеката и у оснивању значајних туристичких и спортских манифестација. Председавајући је Савета корисника Националног парка Тара и руководилац радне групе за туризам у процесу израде плана развоја општине Бајина Башта.
Коаутор је књиге „Златиборе питај Тару“ која на јединствен начин на српском и енглеском језику представља туристичке вредности златиборско – тарског краја кроз призму традиције, историје и културних посебности овог подручја. Коаутор је регионалне изложбе посвећене дринским сплаварима.
Носилац је звања мајстор каратеа и лиценцирани карате менаџер.
Ожењен је и са супругом Драганом има синове Константина и Лазара.
МАРИЈАНА ЛУКИЋ
Рођена 02.12.1977. године у Ужицу.
Основну школу „ Рајак Павићевић“ (1992) и гимназију “Јосиф Панчић“, друштвено-језички смер (1996) завршила у Бајиној Башти. На Учитељском факултету у Ужицу, Универзитет у Крагујевцу, дипломирала јуна 2003. године и стекла звање професор разредне наставе.
Свеукупно професионално ангажовање везано је за област образовања од септембра 2002. године. Запослена у Основној школи „Свети Сава“ у Бајиној Башти. На месту директора исте установе налази се од 3. октобра 2018. године.
Заменик председника Организационог одбора Ћириличне баштине од заснивања манифестације.
Укључивањем у различите активности хуманитарног карактера, културних дешавања, успешне сарадње са колегама и родитељима ученика, као и представницима локалне самоуправе, а све у циљу остваривања савременог и бољег квалитета образовања, залаже се да основна школа буде центар образовања и културе локалне заједнице.
Удата, мајка кћерке и сина.
Чланови
НАТАША САВИЋ
Наташа Савић рођена је у Бајиној Башти 1987. године. Основне академске студије завршила је 2012. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру студијског програма Српски језик и књижевност. Мастер академске студије, на студијском програму Српски језик, завршила је на истом факултету 2014. године.
Запослена је у Гимназији „Јосиф Панчић“ у Бајиној Башти на месту професора српског језика и књижевности. Била је уредник обновљеног издања школских новина „Аргус“, која излазе и данас, као и наставник обавезног изборног програма Језик медији и култура. Организатор је трибина и књижевних вечери посвећених великанима српске и светске књижевности. Као ментор, веома је поносна на своје ученике који постижу успехе на такмичењима из матерњег језика, књижевности и у рецитовању.
Свакодневно се труди да ученицима покаже како књижевност може да буде занимљива и корисна, како може да им помогне да развију своје критичко мишљење и да се изразе на најбољи начин.
Воли српски језик и пише ћирилицом.
Члан је Организационог одбора манифестације Ћирилична баштина од маја 2021. године.
ДРАГАНА СПАСОЈЕВИЋ
Драгана Спасојевић рођена је у Ужицу 1989. године. Основну школу „Рајак Павићевић“ и Гимназију „Јосиф Панчић“ завршила је у Бајиној Башти. Дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, смер српска књижевност и језик 2012. године, мастер студије 2013. године. У Основној школи “Петар Враголић” у Љубовији радила од јануара 2013. године до фебруара 2014 године, у Основној школи „Душан Јерковић“ у Костојевићима ИО Злодол ради од 2014. године, а у средњој Техничкој школи у Бајиној Башти од септембра 2022. године.
У току каријере похађала је бројне семинаре и обуке стручног усавршавања, била одељењски старешина, више година била школски библиотекар, водила ученике на једнодневне и дводневне екскурзије. Поседује већи број уверења и сертификата о савладаним обукама стручног усавршавања (активно учење, јачање професионалне улоге наставника, васпитача и стручних сарадника, иновативне методе наставе, праћење и вредновање образовних постигнућа…) као и радионицама и вебинарима (унапређење инклузивне праксе, примери добре праксе, Микробит управљачка јединица, Е-учионица, како владати собом у стресним ситуацијама, култура говора…). Њени ученици су постизали бројне успехе на такмичењима. Водила је пројекат „Чувари Таре“ у сарадњи са Националним парком Тара и Светском фондацијом за природу (WWF), читалачки клуб у сарадњи са Издавачком кућом Klett, ученике на дводневни семинар „Негујмо српски језик“ у Тршић. Била је члан Савета корисника Националног парка „Тара“ и члан Школског одбора ОШ „Душан Јерковић“ из реда запослених. Председник је Управног одбора Народне библиотеке „Милош Требињац“ у Бајиној Башти.
У оквиру програма прве „Ћириличне баштине“ одржала је предавање „Употреба ћирилице и лепота ћириличних знакова“, а у оквиру Духовних свечаности „Дани Раче украј Дрине“ представљала је зборник „Кипријанов кладенац“. Члан је Радног тела за заштиту и неговање ћирилице у општини Бајина Башта које је основала Скупштина општине Бајина Башта, члан Пројектног тима у оквиру пројекта „Дом ћирилице“ и члан Организационог одобра манифестације Ћирилична баштина од њеног оснивања.
Удата је и са супругом Синишом има синове Константина и Лазара.
АЛЕКСАНДРА НЕШКОВИЋ
Од почетка каријере стално се стручно усавршава похађајући бројне семинаре, обуке, вебинаре и радионице. Својим радом и примером подстиче и мотивише ученике да што више читају, да пишу и покажу свој таленат у писању учешћем на литерарним конкурсима, нарочито на оним где се промовише српски језик и ћирилица. На манифестацији Ћирилична баштина њени ученици су две године заредом освајали прва места (2020. прво место на литерарном конкурсу “Ћирилица у срцу”, 2021. године прво место у едукативној игри о познавању историје и развоја српског језика и писма “Тражим ћирилицу”). Такође, добитници су награда (прво и треће место) и на познатом међународном конкурсу Дани ћирилице у Баваништу.
Заједно са колегама приредила је две књиге ученичких радова: „Украј Дрине Башта у којој цвета машта“ (2020. године) и „Ћирилична ризница“ (збирка која је настала 2022. године поводом обележавања 190 година постојања школе у Рогачици). Њен угледни час (тумачење приповетке „Аска и вук“ Иве Андрића коришћењем технике шест шешира) објављен је у Просветном прегледу. Добитница је захвалница од руководства школе за допринос развоју културних активности школе (организовање приредби и књижевних радионица „Читалачки маратон“ ).
Њени ученици остваривали су и значајне резултате на општинским и окружним такмичењима из српског језика и језичке културе. Као одељењски старешина извела је две генерације успешних ученика.
У слободно време чита и бави се украшавањем предмета декупаж техником, као и другим креативним радовима.
Александар Симић
члан
Петар Нешковић
члан
