Шта је „Ћирилична Баштина“?
„Ћирилична баштина“ је традиционална манифестација у области културе и туризма од значаја за општину Бајина Башта, посвећена српском језику и очувању ћирилице. Циљ „Ћириличне баштине“ је да подстиче и негује коришћење ћирилице, да на српском говорном подручју обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе.
„Ћирилична баштина“ се одржава сваке године, у последњој трећини месеца маја (око 24. маја – Дана Светих Ћирила и Методија) у трајању од најмање три дана. Идејни творци манифестације су Синиша Спасојевић и Зоран Раковић, а прва „Ћирилична баштина“ је одржана 2019. године.
НАСТАНАК МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Манифестација је настала на основу Декларације о заштити и неговању ћирилице коју је марта 2019. године једногласно усвојила Скупштина општине Бајина Башта. Аутор Декларације је Синиша Спасојевић, а предлагачи овог акта у локалном парламенту су били одборници Спасојевић и Раковић. Декларација наводи да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, да је сведок континуитета и идентитета српског језика и културе и показатељ колико је српско наслеђе богато и значајно.
У образложењу предлога Декларације наводи се да је oсновни мотив за доношење изразито занемаривање ћирилице као и чињеница да Бајина Башта има посебну обавезу у заштити националног писма јер је место где је постојала чувена Рачанска преписивачка школа при манастиру Рача, једном од највећих седишта културе, духовности и писмености у најтежем периоду под османлијском окупацијом. Декларација је постала правни основ за свеобухватне мере заштите и неговања ћирилице у општини Бајина Башта, а једна од првих мера која је реализована је заснивање и организовање манифестације „Ћирилична баштина“.
Током „Ћириличне баштине“ организују се бројна дешавања која су посвећена српском писму и националној култури и историји, предавања држе еминентни стручњаци из области српског језика, културе и историје, одржавају се трибине, уметничке изложбе и друге активности које имају за циљ да се ћирилица и њено коришћење популаризује. У оквиру манифестације „Ћирилична баштина“ установљене су и награде и то :
- „Ћирилична даровница“ – национална награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Ово је најзначајнија награда у оквиру манифестације и додељује се само једна годишње.
- Дипломе и захвалнице „Ћириличне баштине“ – награде појединцима и установама које се посебно истичу у заштити и неговању ћирилице.
Значај „Ћириличне Баштине“
„Ћирилична баштина“ је брзо стекла национални значај, а то потврђује и престижна награда „Културни образац“ која је због ове манифестације додељена Општини Бајина Башта од стране Министарства културе и информисања. Манифестација је од Министарства културе и информисања Републике Србије препозната као изузетно важна па је од стране министра културе писмом подршке честитано заснивање и одржавању Ћириличне баштине.
„Надамо се да ће ваша „Ћирилична баштина” бити дуговечна и делотворна и да ће бити подстрек и другим локалним срединама широм Србије да и саме обрате већу пажњу на значај очувања и промовисања ћирилице.“ – наведено је у писму министра културе. „Сви смо ми „ћирилична баштина“, по томе нас препознају и пријатељи и они други, а ваша упорност обавезује и нас и све друге који мисле добро Србији и свеукупној српској култури.“ – закључио је тадашњи министар културе Владан Вукосављевић.
Организатори манифестације
„Ћириличну баштину“ организује је Установа „Култура“ под покровитељством Општине Бајина Башта. Поред организатора манифестације маркетинг и промоцију за потребе „Ћириличне баштине“ врши Туристичка организација „Тара-Дрина“ Бајина Башта.
Манифестација се организационо одвија по Правилима усвојеним од стране Општинског већа Бајине Баште и има Организациони одбор који утврђује програм, доноси одлуку о добитницима награда у оквиру манифестације и врши послове везане за припрему и одржавање „Ћириличне баштине“.
Учесници у програму „Ћириличне баштине“ током претходних година биле су бројне еминентне личности из српске културе и науке попут академика Мира Вуксановића, проф. др Мила Ломпара, епископа проф. др Јована Пурића, хуманисте Арно Гујона, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Радована Кнежевића, проф. др Виктора Савића, историчара Дејана Ристића, глумца Милана Босиљчића, мастер комуниколога и глумца Слободана Роксандића, академског сликара Душана Мишића, илустратора и дизајнера Петра Поповића Пироса и других врсних уметника из књижевних, ликовних, музичких и позоришних уметности. Значајан сегмент манифестације увек је посвећен деци и младима где се кроз наградне конкурсе, пешачке туре до места где је цветала Рачанска преписивачка школа, спортско-забавне игре и слично будућим нараштајима ближе објашњава значај ћирилице и развија љубав према српском језику и писму. Од свог заснивања „Ћирилична баштина“ је привукла велику медијску пажњу па сваке године прилоге, најаве, извештаје и текстове о различитими сегментима манифестације објављују скоро све националне медијске куће као и велики број регионалних и локалних телевизија, новина и електронских медија.
Чини нам се да је на најлепши опис и похвалу, по бројним медијима, тренутно једној од најзначајнијих српских културних манифестација дао уважени академик и главни уредник едиције Матице српске „Десет векова српске књижевности” Миро Вуксановић у својој надахнутој „Беседи о српској ћирилици“ на отварању 3. Ћириличне баштине маја 2021. године:
