Најзначајнија национална манифестација посвећена ћирилици, Ћирилична баштина, одржана је ове године у Бајиној Башти од 22. до 25. маја.
У реализацији ове културне, образовне и туристичке манифестације под покровитељством Општине Бајина Башта поред Установе „Култура“ учествовали су и Матица српска, Народна библиотека „Милош Требињац“, Туристичка организација „Тара-Дрина“ Бајина Башта и Канцеларија за младе Бајина Башта. „Ћирилична баштина“ је и ове године у престоницу ћирилице довела нека од најзначајнијих имена у области српског језика као и врсне књижевне, позоришне и научне посленике. Највећи део овогодишњег програма, до сада најразноврснијег и најквалитетнијег, одржан је у Музеју ћирилице у Рачи који је од стране Владе Републике Србије баш током трајања 7. Ћириличне баштине основан као државни музеј и јединствена национална установа културе посвећена очувању, проучавању и промоцији ћириличког писма, као темељног дела српске и словенске културне баштине.
Манифестација је свечано оворена у четвртак, 22. маја, у Музеју ћирилице, а поздравну добродошлицу у препуном комплексу Дома ћирилице упутили су Никола Васиљевић, директор Установе “Култура” и Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора манифестације и помоћник председника општине Бајина Башта. Они су истакли да су се трудили да обогате програм новим садржајима, а да им је посебно драго што виде да култура у Бајиној Башти окупља велики број људи и то не само из нашег града већ и много шире. Манифестацију је званично отворио председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић.
Програм отварања обележила је додела награда ауторима најбољих песама пристиглих на конкурс „Писмо душе, глас традиције“, посвећених ћирилици. На конкурс је стигло преко 130 песама из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Федерације БиХ, Немачке, Канаде, Северне Македоније, Хрватске… Прву награду добила је Весна Марјанов из Вршца, другу Радмила Стојадиновић из Пожаревца, а трећу Виолета Милићевић из Београда. Свим награђенима су уручене захвалнице и поклон пакети „Ћириличне баштине“, а затим су прочитале своје песме.
Након свечаности уручења награда, отворена је изложба „Божанско надахнуће – Мирослављево јеванђеље“, која је изазвала велико интересовање присутних, a отварању је претходила беседа архимандрита Саве Ристића, дугогодишњег игумана манастира Рача. Бројној публици се обратио и аутор изложбе, Вељко Топаловић, који је све заинтересоване провео кроз историјат и путовање Мирослављевог јеванђеља кроз векове уз посебан осврт на причу о његовом чувању у оближњем манастиру Рача.
Занимљиво је да је изложба „Божанско надахнуће – Мирослављево јеванђеље“, о највреднијој српској књизи постављена у Музеју ћирилице који се налази баш на месту где је пре 84 године тадашњем рачанском игуману Платону Милојевићу предат на чување овај најзначајнији ћирилички споменик српске писмености. На изложби је приказана највернија могућа копија оригинала и први факсимил у свету који има верну репродукцију осликавања на злату. Изложбу су сачињавали закривљени пано са фотографијом унутрашњости хиландарске цркве, где се Мирослављево јеванђеље чувало 700 година, специјално израђен постамент и ковчег из ког се књига подиже приликом отварања, 12 паноа који говоре о симболици ликовних украса и драматичном историјату књиге који су на српском и енглеском језику, златни факсимил Мирослављевог јеванђеља и златни факсимил Српског псалтира који се чува у Минхену.
Јеванђелистар је написан на пергаменту и украшен је са 296 стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Због лепоте и разноврсности позлаћених ликовних украса, Унеско је, 2005. године, уврстио Мирослављево јеванђеље у „Памћење света“, међу 120 највреднијих покретних добара целокупног човечанства.
Током свих дана трајања манифестације био је обезбеђен превоз од школа до Раче за заинтересоване ђаке из бајинобаштанских школа па су стручно вођену изложбу о Мирослављевом јеванђељу виделе хиљаде ученика али и бројне организоване групе и заинтересовани појединци.
У вечерњим часовима првог дана 7. „Ћириличне баштине“ у препуном градском биоскопу одиграна је представа „Аутобиографија“ Театра Вук из Београда, по тексту Бранислава Нушића. „Аутобиографија“ је пред публику у престоници ћирилице стигла у драматизацији и режији Небојше Броћића, са изузетном глумачком поделом коју је предводио Никола Ракочевић.
Другог дана „Ћириличне баштине“ у Музеју ћирилице уручена је најзначајнија награда манифестације. Организациони одбор „Ћириличне баштине“ једногласно је усвојио предлог да се ове године награда „Ћирилична даровница“ додели академику Милосаву Тешићу за вишедеценијско ангажовање на заштити, очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. У образложењу је истакнуто: „Као јединственом уметнику српског поетског израза и великом творцу у њему, где је на трагу наших највећих песника од средњег века до данас, академику Милосаву Тешићу за сваку награду довољна би била задужбина коју је подигао на просторима песничке лексике, синтаксе и версификације. Делимично мењајући поетику и стилске доминанте у сопственом песничком изразу од почетних збирки Купиново (1987) и Кључ од куће (1991) до данас, Тешић је обогатио резервоаре песничке лексике, синтаксе и метра и језички снажно утицао на млађе песничке генерације. И до сада је више пута истакнуто да је Тешић једини међу српским песницима који се остварио стварајући и у језику, али и о језику, и то као лингвиста у домену србистике, пре свега дијалектолог и лексикограф, али и као есејист.
Изврсно познавање народних говора и њихових различитих терминолошких система демонстрирао је узорном дијалектолошком монографијом „Говор Љештанског“ (1977), а вишедеценијска посвећеност лексици српског језика довела га је у Институту за српски језик САНУ до позиције уредника Речника САНУ, члана његовог Уређивачког одбора и председника Одбора за израду Речника САНУ, али и до чланства у редакцији Матичиног часописа „Језик данас“. Велики одјек у културној јавности имало је и Тешићево јасно артикулисано ангажовање на заштити српске ћирилице у јавним наступима и текстовима.
Након примања Ћириличне даровнице, коју му је уручио председник општине Миленко Ордагић, академик Милосав Тешић је одржао једночасовно поетско вече, а о његовом књижевном делу говорио је Милета Аћимовић Ивков.
‚‚Посебно је задовољство када на вас обрате пажњу људи из краја у ком сте рођени. Први пут сам у Музеју ћирилице у Рачи и одушевљен сам како је ова стара школска зграда реновирана и претворена у један модеран музеј, који може да има врло важне садржаје чији је циљ да се ћириличном писму, које је битна одредница културног, а и националног идентитета врати значај који је некад имало и постане наше основно писмо“, рекао је овом приликом академик Милосав Тешић. Он је такође нагласио да је мишљења да ће манифестација ‚‚Ћирилична баштина“ и Музеј ћирилице као институција допринети томе да се ћирилица почне користити у знатно већој мери.
У оквиру програма 7. „Ћириличне баштине“ 23. маја од 20 часова публика у Бајиној Башти је имала јединствену прилику да у градском биоскопу ужива у играном филму „Ћирило и Методије – словенски апостоли“ чешког редитеља Петра Николаева. Познати редитељ Николаев је инспирацију за свој седми дугометражни филм потражио у животном делу словенских просветитеља Ћирила и Методија, а у престоници ћирилице филм се приказао баш у предвечерје празника посвећеног овим светитељима.
Традиционално на сам празник Светих Ћирила и Методија и Дан словенске писмености и културе програм је почео Светом литургијом у манастиру Рача после које је беседу одржао рачански игуман архимандрит Герман Авакумовић.
У поподневним часовима у Музеју ћирилице председник Организационог одбора манифестације, Синиша Спасојевић, уручио је захвалницу за посебно истицањe у заштити и неговању ћирилице и промоцији српског језика и писма Дејану Матићу, неуморном активисти у одбрани ћирилице. Од 2014. године он се активно и успешно бори за употребу ћириличког писма као члан Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“. Током тих активности дошло је до бројних промена и примене закона и као последица тога до веће употребе ћириличког писма. Начин рада је искључиво тражење поштовања законског и уставног положаја ћириличког писма путем разговора, састанака, дописа и притужби. Овом приликом Матић је одржао запажено предавање на тему „Законска регулатива употребе ћирилице и језичка пракса у раду управе и правних лица са примерима из праксе“ где је бројној публици говорио о правном положају језика и писма на државном и међународном нивоу, начину поступања и принципима рада, примерима из праксе, актуелним дешавањима и активностима и начинима за побољшање положаја ћириличког писма у јавном животу.
После тога у Музеју ћирилице одржано је веома занимљиво представљање новијих издања Матице српске, најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Богат издавачки програм Матице српске представили су проф. др Исидора Бјелаковић, мср Милена Кулић и Светлана Милашиновић. Матица српска, као суорганизатор „Ћириличне баштине“, ове године је учествовала и у реализацији радионица „Матица српска – прича за велике и мале“ које су била намењене ученицима основних школа и која су изазвале велико интересовање.
На Дан Светих Ћирила и Методија и Дан словенске писмености и културе, било је предвиђено да у новом амфитеатру Дома ћирилице буде изведена монодрама „Слушај како говорим – Сава Мркаљ” у извођењу глумца Дејана Стојаковића али је због лоших временских услова представа о првом великом реформатору српске ћирилице и човеку чији значај још увек није довољно признат и познат у српској јавности изведена у градском биоскопу.
Последњег дана Ћириличне баштине у Парку ћирилице одржана је већ традиционална најслађа трка беба у пузању „За бебу више, за слово ближе“ која је привукла највећи број учесника у досадашњим годинама. У библиотеци “Милош Требињац” изузетни доктор физике и отац осморо деце Милан Обрадовић представио је књигу “Пречник страним речима и изразима” чија је основна сврха да нас одучи од туђица и доведе до познања и знања српских речи. Током манифестације је у Парку ћирилице и на градском шеталишту отворена и едукативна изложба “Сизифова правописна правила” аутора Бојана Јокановића, теолога из Добоја која ће улице Бајине Баште красити и током месеца јуна. 7. „Ћирилична баштина“ је завршена изванредним концертом Интермецо квартета и Теодоре Тапавички.
