У Бајиној Башти је од 5. до 8. октобра одржана традиционална манифестација 29. Духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине“. Ова престижна манифестација одржава се у организацији Фондације „Рачанска баштина”, са задатком да изучава културно-историјски значај манастира Рача и преписивачку делатност њених монаха. Духовне свечаности су организоване у сарадњи са манастиром Рача и уз благослов Епископа жичког Господина Јустина.
Програм манифестације почео је у галерији Установе „Култура“ отварањем изложбе са овогодишње ликовне колоније под називом „Пљесково – Зеленика 2023“ . На отварању манифестације публици су се обратили директор Установе „Култура“ Милован Јездић и управитељ фондације „Рачанска баштина“ Никола Васиљевић док је о ликовној колонији говорио један од учесника Милован Даговић Даго. Традиционална ликовна колонија је ове године имала међународни карактер уз учешће девет сликара: Елена Дромбенкова, Васа Доловачки, Виктор Зубко, Милован Даговић, Бранимир Ћировић, Александар Додић, Ана Гачић, Слађан Игњатовић и Горан Екмешчић.
На отварању манифестације представљен је нови број Рачанског зборника који садржи и радове са великог научног скупа који је у организацији Матице српске био део програма овогодишње Ћириличне баштине. На овај начин се и формално повезују две велике српске и највеће бајинобаштанске културне манифестације, пролећна „Ћирилична Баштина“ и јесењи „Дани Раче украј Дрине“. Исте вечери у сали биоскопа одржана је представа – дуодрама „Патријарх Павле – Бити човек међу људима и нељудима“. Ова представа рађена по тексту Јована Јањића, у режији Милана Руса, у извођењу Милана Малбаше и Александра Дунића, има за циљ да кроз уметнички израз искаже аутентичну реч блаженопочившег Патријарха Павла који је велики део свог монашког живота провео баш у манастиру Рача код Бајине Баште.
Другог дана манифестације у галерији „Култура“ је промовисан Зборника Удружења књижевника „Кипријан Рачанин“ из Бајине Баште – “Кипријанов кладенац IX “. Том приликом су додељене и награде и признања најбољим песницима са овог међународног литерарног конкурса. Прву награду „Златни кладенац“ добио је Марко Бачановић из Варшаве, „Сребрни кладенац“ су добили Јован Бундало из Београда и Павле Зељић из Липничког Шора. Трећа награда “ Бронзани кладенац“ уручена је Јелени Станојевић, Милијани Рајчић и Милици Тасић.
Исте вечери у градској галерији одржана је веома посећена пројекција филма „Свети Јаков Тумански“ који осветљава део живота овог савременог српског светитеља. Филм показује кључне моменте његовог живота – школовање, рат, образовање и просветитељски рад, као и потоње монашење, страдање и – након смрти, уздизање у Светост.
У суботу је у градској галерији одржана промоција књиге Драгише Милосављевића „Солотник“ о средњовековном замку који стражари на обронцима Таре у непосредној близини Бајина Баште. О књизи су говорили Обрад Додић и аутор Драгиша Милосављевић. Аутор књиге “ СОЛОТНИК“ – Истине и тајне средњовековног града је Драгиша Милосављевић, историчар уметности из Ужица. На функцији директора Народног музеја у Ужицу био је у периоду од 1992. до 2004. године. Аутор је више од 100 научних радова, текстова и есеја из области историје, архитектуре, историје уметности, књижевности и народног градитељства. Књига је штампана у тиражу од 500 примерака у издању Установе “ Култура“ и ЈП Националног парка Тара.
У вечерњим сатима истог дана група „Искон“ обрадовала је све љубитеље етно музике својим наступом у градском биоскопу.
Последњег дана манифестације, у недељу после Свете литургије у манастиру Рачи, свечано је додељено велико признање – Рачански печат архимандриту Оцу Сави Ристићу. Признање је ове године добио истински Рачанин и вишедеценијски чувар ове светиње, некадашњи игуман рачански, архимандрит Сава Ристић, као вредан и предузимљив омиљен у народу читавог Рачанског краја. У овај манастир он је дошао још давне 1962. године. Постао је игуман 1985. године, а од 1997. године је архимандрит и старешина манастира Раче и ту дужност је обављао све до 2016. године. У манастиру Рача и на манастирским имањима на Калуђерским Барама предузео је градњу и проширење бројних објеката, био је домаћин Његовој светости патријарху Павлу и бројним угледним званицама приликом освештавања конака, ризнице и библиотеке у Рачи, као и научницима, књижевницима и уметницима од самог почетка одржавања манифестације „Дани Раче украј Дрине“.
Велика је част да се архимандриту Сави додели Рачански печат – истакао је игуман манастира Рача Герман, који је том приликом, испред манастира Рача доделио архимандриту Сави још једно признање – архимандритски крст. У својој беседи архимандрит Сава се захвалио на додели високог признања, уз подсећање како је са својим духовним оцем, игуманом Хризостомом, предано радио на изградњи и одржавању манастирских здања.
Много више бих се радовао овом признању да смо успели да обновимо скит Светог Ђорђа, ову велику светињу, па да се на том месту окупљамо поводом ових свечаности. Надам се да ћу и тај дан доживети – истакао је у обраћању архимандрит Сава.
На завршној свечаности овогодишњих „Дана Раче украј Дрине“ додељено је још једно значајно признање. Испред Фондације Рачанске баштине, Никола Васиљевић уручио је посебну захвалницу Благојици Ристићу из Раче „за очување наследства Рачанског краја“. Тако је овај вредни и дугогодишњи сакупљач и записивач, самоуки хроничар, заљубљеник у историју и предања овог краја и велики ентузијаста који је имао и огромног удела у настајању манифестације „Дани Раче украј Дрине“ добио заслужено признање.
У првом плану промотивних материјала овогодишње манифестације „Дани Раче украј Дрине“ било је тренутно стање реконструкције зграде за потребе изградње Музеја ћирилице као центра будуће целине Дом ћирилице. Реч је о објекту некадашње школе у Рачи, у непосредној близини истоимене средњовековне светиње, на којој увелико трају грађевински радови које финансира Министарство културе кроз програм „Градови у фокусу 2023“.
На овај начин се желела истаћи веза између изузетне културне, духовне и научне делатности чувених калуђера Рачана, њиховог значаја за очување српског језика и писма и изградње првог Музеја ћирилице на српском говорном подручју. Као што недавно за Рачане рече Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије они су имали не само осећај за значај разумљивог језика у мисији Цркве него и свест о потреби прилагођавања писма новом језичком динамизму, а будући комплекс Дома ћирилице ће сигурно бити важно место за одржавање програма манифестације која већ скоро три деценије траје у Бајиној Башти.
