Изузетна нам је част и задовољство да најавимо да ће у оквиру програма овогодишње 5. Ћириличне баштине бити одржано књижевно вече Ивана Негришорца. Вече посвећено изузетном књижевном ствараоцу и садашњем председнику Матице српске биће одржано у суботу, 27. маја од 19 сати у градској галерији у Бајиној Башти. У програму ће поред господина Негришорца узети учешће и о стваралаштву професора Филозофског факултета у Новом Саду и књижевника проф. др Драгана Станића у књижевном свету познатог под псеудонимом Иван Негришорац говорити и књижевник Селимир Радуловић.
Иван Негришорац рођен је 1956. године у Трстенику. Живи у Новом Саду и на Филозофском факултету ради као редовни професор Теорије књижевности и Креативног писања поезије. Магистрирао је 1991. и докторирао 2003. године на Филолошком факултету у Београду. Школску 1984/85. провео као лектор за српски језик на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД). Радио је као драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986-1988), те као асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988-1995). На Филозофском факултету у Новом Саду је биран у свим звањима од асистента 1997, па до редовног професора 2014. Био је секретар Матице српске (1995-2004), главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (2005-2012), а сад је председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008) и председник Матице српске (од 2012).
Објавио књиге песама: Трула јабука (1981, награда „Горан“ за младе песнике), Ракљар. Желудац (1983), Земљопис (1986), Топло, хладно (1990), Абракадабра (1990, награда Друштва књижевника Војводине за књигу године), Хоп (1993), Везници (1995, награда „Ђура Јакшић“), Прилози (изабране и нове песме, 2002), Потајник (2007, 2011; Змајева награда), Светилник (2010, награде „Бранко Ћопић“, „Раде Драинац“, Жичка хрисовуља и Грачаничка повеља), Камена чтенија (2013, 2014; награде „Меша Селимовић“, Печат времена, Печат вароши сремскокарловачке, Велика базјашка повеља и Повеља Мораве), Чтенија (изабране песме, 2015), Матични млеч (2016), Изложба облака (изабране и нове песме, 2017; награда „Деспотица Ангелина Бранковић“, „Златни крст кнеза Лазара“), Огледала Ока Недремана (2019; награде „Ленкин прстен“, „Венац Лазе Костића“, „Стеван Пешић“ и „Алекса Шантић“), Жеравица с огњишта (2022; награда „Одзиви Филипу Вишњићу“). Роман: Анђели умиру (1998). Радио драме: Фреди умире (1989), Куц-куц (1990); позоришне драме: Истрага је у току, зар не? (2000, 2007), Видиш ли свице на небу? (2006, награда Унирекса за драмски текст). Критичке студије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: Поетички идентитет и разлике (1996); Лирска аура Јована Дучића (2009); Истрага предака: Искушења колективног и индивидуалног опстанка (2018; награда „Слободан Костић“ и специјална награда Сајма књига у Вишеграду); Његошевски покрет отпора (2020); Поезија Јована Дучића: од емпиријског негативитета до узвишености лирске метафизике (2022).
Приредио је изабране песме Јована Дучића – Пет кругова (1993, 2001) и Лирски кругови (1998), роман Добрице Ћосића Корени (2004) као и зборнике радова: Петер Хандке или правда за човека и човечност (са Јованом Делићем, Јаном Красним и Селимиром Радуловићем, 2021), Српска књижевност муслиманског културног кода (2020), Милорад Павић: Становник светске књижевности (2018), Тако, а не иначе: Споменица о 150-годишњици пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад (са Ђорђем Ђурићем, 2016), Косово и Метохија: Јуче, данас, сутра (са Ђ. Ђурићем, 2018). Са Славком Гордићем приредио је зборнике радова о поезији Алека Вукадиновића (1996), Јована Христића (1997), Даре Секулић (1998), Душка Новаковића (1999), Србе Митровића (2000), Мирослава Максимовића (2001), Живорада Недељковића (2003), Злате Коцић (2006), Николе Вујчића (2008), Мирослава Цере Михаиловића (2011), као и зборник Разговор о тајнама Бошка Петровића (2004); са Светозаром Кољевићем и Јованом Делићем приредио је зборник Повратак миру Александра Тишме (2005); са Ђорђем Деспићем зборнике о поезији Драгана Јовановића Данилова (2015), Небојше Деветака (2017) и Слободана Зубановића (2018).
Био је члан уредништва или главни уредник у часописима Књижевни билтен / То јест, Писмо, Св. Дунав, Рад Матице српске, Летописа Матице српске и Literary Links of Matica srpska. Приредио је фототипско издање Летопис Матице српске: Објављеније и Прва частица (2023). Као главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (2005-2012) добио је Повељу за допринос обједињавању свесрпског културног простора на међународној културној манифестацији „Соколица“ (Звечан 2005), а на манифестацији „Дани Корнела Сентелекија“ награду „Bazsalikom / Босиљак“ за неговање српско-мађарских односа (Сивац 2011). Добитник је признања „Бела голубица“ Теслиног глобалног форума (2016), Теслине медаље коју додељује Теслин научни форум из Филаделфије (2021), ордена Константина Философа Словенске уније из Чешке (2018), плакете „Euclides da Cunha“ Бразилске књижевне академије (2021). Добитник је повеље Српске Крајине коју додељује Отаџбински покрет (Нови Сад 2019), награде Новосадског фестивала књиге за доприносе култури младих (2022), Прве награде Међународног књижевног фестивала у Инђији „Про поет“ (2022), као и „Повеље капетан Миша Анастасијевића“ за значајан допринос у очувању институција културе (2022). Носилац је ордена Светог цара Константина (2013) и Ордена Светог деспота Стефана Лазаревића (2019) Српске Православне цркве. За свеукупни рад на ширењу културе, образовања и науке награђен је Вуковом наградом Културно-просветне заједнице Србије (2014), као и највишом наградом „Михајло Пупин“ (2020) коју додељује Аутономна Покрајина Војводина.
Песме су му превођене на енглески, руски, немачки, француски, мађарски, румунски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки, турски, кинески језик. Члан сарадник Матице српске је од 1983. и стални члан сарадник од 1991. Члан је Друштва књижевника Војводине од 1983, Друштва новосадских књижевника од 2018. и почасни члан Друштва словачких писаца у Братислави од 2017. године. Поводом награде „Жичка хрисовуља“ Драган Хамовић је приредио зборник критичких радова Иван Негришорац, песник (Краљево 2012); уз награду „Златни крст кнеза Лазара“ су Жарко Миленковић и Јана Алексић сачинили зборник Иван Негришорац: песничке и културолошке доминанте (Грачаница 2020).
Фотографија преузета са Фејсбук странице Иван Негришорац
