У општини Бајина Башта од 24. до 27. маја одржала се пета по реду „Ћирилична баштина“, традиционална манифестација у области културе и туризма посвећена српском језику и очувању ћирилице. Циљ „Ћириличне баштине“ је да подстиче и негује коришћење ћирилице, да на српском говорном подручју обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе. Организатор манифестације је Установа „Култура“ уз подршку Туристичке организације „Тара-Дрина“ и Канцеларије за младе Бајина Башта, а под покровитељством Општине Бајина Башта.
Из године у годину подижући квалитет програма „Ћирилична баштина“ постигла је то да је овај пут у Бајину Башти довела нека од најзначајнијих имена из области српског језика и књижевности као и врсне књижевне, позоришне и научне посленике. Значајан део програма припремљен је у сарадњи са Матицом српском, а најстарија српска књижевна, културна и научна институција је и добитник „Ћириличне даровнице“, најпрестижније награде коју у Бајиној Башти додељују само једном годишње за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма.
Овогодишњи програм обиловао је бројним квалитетним садржајима. Током 5. „Ћириличне баштине“ одржан је велики научни округли сто о ћирилици. Уз изузетну помоћ и организацију Матице српске и проф. др Исидоре Бјелаковић која је радила на припреми овог скупа у Бајиној Башти смо угостили нека од најзначајнијих имена из области српског језика, а затим смо имали и песнички кутак са драгим гостима из Црне Горе. – каже Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора манифестације „Ћирилична баштина“ и иницијатор активности на заштити ћирилице у Бајиној Башти.
Током 5.“Ћириличне баштине“ одржано је веома занимљиво књижевно вече Ивана Негришорца. Вече посвећено великом књижевном ствараоцу и садашњем председнику Матице српске одржано је у суботу, 27. маја у градској галерији у Бајиној Башти. У петак је одржано песничко вече Селимира Радуловића, књижевника и управника Библиотеке Матице српске, а на дан почетка манифестације отворена је изложбу експерименталне калиграфије посвећене ћирилици Софије Рабреновић и присутни су имали прилику да слушају предавање проф. др Часлава Копривице. Ове године смо имали част да у програму „Ћириличне баштине“ у Бајиној Башти чујемо и председника и заменика председника Савета за српски језик који је конституисан баш у мају 2023. године. Председник Савета чији је задатак да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличног писма као матичног писма је проф. др Александар Милановић који је био учесник научног округлог стола, док је заменик председника књижевник Селимир Радуловић који је имао песничко вече – наводи Спасојевић.
Манифестација је почела на дан Светих Ћирила и Методија, Светом литургијом у древном центру преписивачке и књижевне школе и чувару српске писмености и ћирилице – манастиру Рача. После Свете литургије протосинђел Герман (Авакумовић), игуман Манастира Рача одржао је пригодну беседу. Церемонија свечаног отварања 5. „Ћириличне баштине“ одржана је на отвореном испред Туристичког информативног центра и галерије Установе „Култура“. Игром и песмом младих у славу ћирилице усред главне улице у Бајиној Башти почела је пета „Ћирилична баштина”.
Окупљенима су се, након приказаног умећа КУД-а „Јелек” из Бајине Баште те музичара Ене Савељић и Јанка Павловића, обратили председница општине Весна Ђурић, председник Организационог одбора „Ћириличне баштине” Синиша Спасојевић и директор Установе „Култура” Милован Јездић. – Осећам се поносно и радосно што наша општина слави ћирилицу, игра и пева за њу, живи за ћирилицу. Посебно ми је драго што се током ове „Ћириличне баштине” одржава велики научни округли сто о ћирилици, скуп еминентних стручњака историјског значаја – рекла је Весна Ђурић.
На бини на главној улици, додељене су награде фото-конкурса „Ћирилица надахњује” (учесници из Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Републике Српске), где су по оценама публике најбоље Зорана Модић и Надежда Тривун из Зворника, а по одлуци жирија Дејан Тимотијевић. Захвалнице манифестације установама заслужним за неговање националног писма овог пута су додељене Центру дечјих летовалишта и опоравилишта града Београда, ТВ 5 Ужице и „ББ комерцу” из Бајине Баште.
Награда је било и за најмлађе: на изложби ђачких ликовних радова „Ћирилица Баштом шета” најуспешнији међу основцима су Огњен Јевремовић, Ивана Пашић и Ана Петронијевић, а међу средњошколцима Зорица Марјановић.
Пажњу присутних у галерији Установе „Култура” привукла је изложба експерименталне калиграфије „Ко још мари за Ћ” посвећена ћирилици. Ауторка поставке млада Софија Рабреновић (Софи Раб) из Чајетине, калиграфски је исписала (као мастило користећи кафу, вино, темпере) и изложила цитате наших писаца („Ја хоћу да личим на себе”, „Ако неко постане свестан да је кроћен кад тад мора подивљати”, „Лако ће се споразумети два човека који мисле” и сличне).
У свом предавању проф. др Часлав Копривица, професор ФПН у Београду и један од оснивача Покрета за одбрану Косова и Метохије, говорио је о ћирилици, хиљадугодишњој историји наше писмености, вези између српског идентитета и ћирилице, коришћењу два писма у нас…
– Када говоримо о ћирилици требало би да се окупљамо да је славимо, а ми се окупљамо да је бранимо. Нема изговора да се њоме не служимо. Слобода се на српском пише ћирилицом. А наше неписање тим писмом у ово доба једна је врста етички неприхватљивог немара – рекао између осталог Копривица.
У поподневним сатима другог дана манифестације, на улици је организована „жива библиотека“. Улогу „књига“ имали су људи са богатим животним искуством који су та своја искуства настојали да поделе са „читаоцима“. „Читање“ је било у форми разговора. Међу „живим књигама“ ове године био је и познати књижевник Урош Петровић.
Исте вечери одржана је у галерији промоција књиге „Вук Караџић револуционар српског књижевног језика“, аутора Момчила Вуковића Бирчанина, у издању Историјског архива из Ужица и Установе „Култура“ из Бајине Баште. О књизи су говорили: Жељко Марковић, директор Историјског архива, рецензент Љиљана Костић и приређивач Весна Лучић. „Писац књиге, Момчило Вуковић Бирчанин, више од половине свог живота провео је у изгнанству. Тамо је писао и објављивао књиге о знаменитим догађајима и личностима из српске повеснице. Тиме је својој сабраћи и њиховим потомцима одржавао свест о пореклу и сећање на отаџбину“ – истакао је Жељко Марковић.
Одмах након промоције, у галерији је изведена представа „Мој отац Вук Караџић“, сентиментална исповест Вукове кћерке Мине, коју је по свом препознатљивом стилу интерпретирала глумица Љиљана Јакшић, преносећи занимљивости из приватног живота и казивања о најзначајнијим догађајима и личностима који су окруживали Вука Караџића и обликовали његов живот и стваралаштво.
Велики научни округли сто о ћирилици, уз изузетну помоћ у организацији Матице српске, био је централни догађај читаве манифестације. Овај научни сто је и највећи искорак у односу на претходне манифестације јер смо у Бајиној Башти имали један од значајнијих научних скупова везаних за ћирилицу.
О проблему настанка ћирилице у снимљеном видео излагању говорио је проф. др Виктор Савић, док је запажено научно предавање имала проф. Марина Курешевић, о ћирилици рукописних текстова профаног карактера са тла Босне. Проф. др Исидора Бјелаковић је говорила о појави гражданице у српској рукописној документацији, а проф. др Вања Станишић о латинизацији ћирилице. Професор Владимир Поломац је говорио о старој српској ћирилици, проф. Лазар Димитријевић о српској ћирилици у савременој уметничкој пракси, а професор Александар Милановић који је и председник Савеза за српски језик о данашњем статусу српске ћирилице и мерама њене заштите.
Учесници, институција и теме:
Проф. др Виктор Савић (Универзитет у Београду; Матица српска) – О проблему настанке ћирилице (снимак излагања)
Проф. др Марина Курешевић (Универзитет у Новом Саду) – О ћирилици рукописних текстова профаног карактера из XVI века са тла Босне
Проф. др Исидора Бјелаковић (Универзитет у Новом Саду; Матица српска) – Појава гражданице у српској рукописној документацији прве половине 18. века
Проф. др Вања Станишић (Универзитет у Београду) – Латинизација ћирилице
Проф. др Владимир Поломац (Универзитет у Крагујевцу) – Стара српска ћирилица у ери вештачке интелигенције
Проф. др Лазар Димитријевић (Универзитет у Крагујевцу) – Српска ћирилица у савременој уметничкој пракси
Проф. др Александар Милановић (Универзитет у Београду; Матица српска) − Данашњи статус српске ћирилице и мере њене заштите
Градимир Аничић („Политика“) – Српски језик у штампаним и другим медијима данас
У оквиру песничког кутка после великог округлог стола представљена је збирка песама „Азбучник“ и „Вуковање“ српске песникиње из Црне Горе Милице Бакрач. Поред песникиње о збиркама је говорио и Милош Ћоровић из Црне Горе.
После тога одржано је песничко вече песника Селимира Радуловића, управника Библиотеке Матице српске и заменика председника Савета за српски језик.
Последњег дана манифестације, у преподневним сатима, због временских услова уместо у Парку ћирилице у спортској хали је одржано такмичење беба у пузању „За бебу више, за слово ближе“. У овој забавној трци чији циљ је да поред указивања на значај нашег писма укаже и на потребу за повећањем наталитета, све бебе су добиле ћириличке поклон пакете.
У градској галерији у вечерњим часовима одржано је књижевно вече Ивана Негришорца. Вече је било посвећено изузетном књижевном ствараоцу и садашњем председнику Матице српске. У програму је поред господина Негришорца узео учешће и о стваралаштву професора Филозофског факултета у Новом Саду и књижевника проф. др Драгана Станића у књижевном свету познатог под псеудонимом Иван Негришорац говорио и књижевник Селимир Радуловић. Пре књижевне вечери у оквиру посете Народној библиотеци „Милош Требињац“ руководства Матице српске и представника Организационог одбора „Ћириличне баштине“ библиотека Матице српске је поклонила 200 књига библиотеци у Бајиној Башти.
По завршетку књижевне вечери Ивана Негришорца Матици српској је уручено најзначајније признање манифестације „Ћирилична баштина“. За изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице, неговању српског језика и писма председнику Матице српске проф. др Драгану Станићу „Ћириличну даровницу” уручила је Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта.
Поред познатих заслуга за српску културу, наша најстарија књижевна, културна и научна институција (основана 1826), настојала је у последње време да подржи Бајину Башту у чувању ћирилице и других идентитетских вредности, о чему је у марту ове године потписан протокол о сарадњи. Те везе, наведено је тада, успостављају се за унапређење квалитета књижевног, уметничког и образовног рада деловањем у заједничким пројектима, са нагласком на неговање ћирилице и српског језика, историје и културе српског народа на подручју општине Бајина Башта. Ово је, уз све друго учињено, допринело да се Матици српској додели овогодишња „Ћирилична даровница”.
Уз поруку „Користимо ћирилицу, чувајмо своје“ позивамо вас да у свакој прилици користите наше писмо и да се видимо на 6. Ћириличној башти од 23. до 25. маја 2024. године.
